Ватромет

Вечерас је Нова година, а у нову годину ући ћемо – исти.

Нервираће нас оно што нас нервира и сада и бићемо незадовољни собом због истих ствари. Можда ће се мењати ситуације, можда ће се мењати и људи који нас окружују, али ми ћемо остати исти и самим тим ништа се неће променити, уколико не променимо себе.

Али, коме је то још пошло за руком?

Дакле, у Новој години вам нећу пожелети ништа, уколико то што желите нисте спремни сами да остварите.

Уколико сте спремни и потребно вам је још само мало охрабрења да искорачите, пожелећу вам: ватромет.

Можда ћете га гледати вечерас, можда и нећете, али ја вам желим да га упалите у себи и експлодирате у свој вашој лепоти, заносима и упорности.

Упалите га и обасјајте себе, обасјајте друге, јер то је једини ватромет који вреди посматрати, једини испод којег вреди бити.

Будите ватромет који оставља без даха, јер нико нема боје ваше душе.

И то ће бити сасвим довољно. За сваку годину.

Један мали ватромет којим ћете исцртати само ваше небо, испод којег ће падати и кише.