Вода

Живимо на планети коју зовемо Земља, иако око седамдесет и један посто њене површине заузима вода.

Припадамо врсти која је толико узнапредовала да је почела истраживати и путовати у свемир, али, у исто време, не зна шта се налази у океанима нити је исцртала мапе њиховог дна.

Људски поглед је упрт у висину и у оне изнад нас у непрестаној потрази за Богом и својим местом под Сунцем за које би хтели да је, бар мало, више од других. Ретко кад се у сопственој или дубинама које нас окружују тражи смисао, одговор и срећа.

Можда и због тога људи остају ускраћени за њих.

Потрага се наставља у категоријама властитог мишљења и тежњи да се оно потврди и, по свој прилици, наставићемо да трагамо и када нам цео космос постане познат, јер остаће нам непознат човек у нама и човек до нас.

А некада, ако не и увек, све што треба урадити је да померимо себе како би видели очигледно.

Колико је то тешко?

Па, још увек се не зовемо Вода, иако је у дубини садржана сва висина.