Даме у годинама

– Никола, Ви морате сада са мном у Дивош. Не смем да возим сама по магли. Имам гостинску собу, можете и да преспавате. Не брините, нећу Вам ништа.
– Па, ако ми нећете ништа, зашто да идем?
– Нека крене са Вама.
– Шалим се. Видите да има супругу.
– Какве то везе има? Није му сапун да се потроши. Једном опран, мало осушен и као нов.

И тако ја причам са гошћама које хватају шездесету. Спремају се за одлазак након завршеног снимања. Господин их није изабрао, али, кажу, срећом: ем је скучен, ем није господин. А и није њихов тип.

– Ја волим високе мушкарце. Ево, видите.
Стаје поред мене и показује шта јој одговара.
– Али он може дете да ми буде. Моја ћерка је његово годиште.
– Што ја не волим кад је неко тако скучених схватања. Пустите Ви то: “Дете”. Ја сам своје дете већ родила.

Жене су неисцрпан извор сазнања.