Деда Радов наук

Ако си погрешио, исправи. Грешка ће остати, али остаће и добро. Само гледај да добро буде веће од грешке коју си починио. Што је веће добро, мања је грешка.

Ако си толико сагрешио да погрешку никако не можеш наддобрити, а ти, онда, учини онолико добро колико си и лоше. Али умножи и удвостручи. Двоструко добро је, опет, за једно цело боље од злорађеног.

А ако грешку не можеш ни да надвисиш ни да поравнаш, а ти, онда, мало, по мало. Временом ће се накупити довољно.

Нека сагрешења се не могу опростити. Тако је како је. Али не постоји тежи грех од оног у којем остајеш. Јер, ако је људски грешити, а јесте, животињски је грешке не исправљати и истрајавати у њима. Свесно и драговољно. Или са мишљу да се не може окајати, па зашто онда и покушавати.

Све се може окајати, ако има оног ко се каје. А за оног ко се каје, наћи ће се и опроштај.

Али, како извагати? Колико је тежак грех, а колико добро? И ко ће да извага: ти, онај о кога си се огрешио или неко трећи? Или, можда, скупа?

Ако небо ћути, како ли ће човек говорити?

Гледај ти добро чинити. Зло ће на кантар, а добро на рану.

Само нека теби душа зацели.

Нема у рају шепавих.