Додир љубави

И после осам година везе, а сада и брака са Бојаном, пратимо једно друго погледом када се растајемо због путовања или обичног одласка на посао, све док нас не заклоне зграде, прозори одлазећих вагона или други људи, све до саме границе видљивости, а можда и преко ње.

Јер, ако је ово стварно љубав, коју сам давно престао да дефинишем, разумем или препознам, онда граница не постоји.

Постоји само тај поглед који те прати и, попут каквог свиленог штита, покушава сачувати да те не похаба свакодневица и поступци других.

Постоји тај поглед и постоји она.

И постоји тај додир који и слепом показује пут.

Додир љубави.