Жељко Малнар

Преминуо је Жељко Малнар.

Млађи не знају за њега, пошто су ратом прекинуте његове емисије и путописи, његова појављивања и присутност са ове стране зида.

Али ја га још увек памтим. Памтим да је некада био највећи авантуриста СФРЈ. Да се завлачио у џунгле, снимао индијске врачеве, а посебни ритуали су га чували од њихових злих чини.

Желео сам и ја тако да живим, поготово као дечак. Он је био позив на авантуру и опасност и приче које нормални људи никад не доживе. Читајући његове доживљаје као да сам улазио у романе Карла Маја, он је био потврда да се и у 20.веку може откривати, лутати, да узбуђења нису још само у књигама и на филму. За мене је био као неки Мистер Но или Индијана Џонс у реалном животу.

Авантура!

Све и да није био то што пишем, за мене је био. Са неких мојих десет, дванаест година. И сада је.

Аутентичан живот.

О, колико ми само недостаје тај осећај, авантуре. Када отровне стрелице Индијанаца у Амазону фијучу крај главе, а шамани ти спашавају живот закопавајући те до грла у земљу. Јер и земља лечи.

Међутим, и ја сам постао нормалан.

Идем на посао и живим од плате.

И никада нисам успео бити, Жељко Малнар.