Записи на стећку

Плесао сам по жици наивности, добрих намера и поверења. Ничег у мени није било од зрелости и крвавих руку. Нисам знао како је бити напуштен и гристи за себе, нити сам умео бити вук међу вуковима. Како год било, не бејах приморан да се тако кушам.

Одавно сам устврдио да сам слаб, а док сам мислио да сам јак био сам још слабији.

Ако сам се нечега плашио, плашио сам се прилике да се суновратим и позверим, као што је задесило многе пре мене којима су уста била пуна честитости и висине.

Ништа горе за човека од речи, него када његова реч проговори против њега.

Шта ли заболи оне без образа?

И како ли је то бити мудар као змија и безазлен као голуб? Како год да ти језик палаца, одају те дела. Ономе ко жели да лети, мрско је да се повлачи по блату. Како ли се може бити мудар као змија, а не ујести као она?

Изгледа да сам једино упамтио: ако не будемо као деца, нећемо ући у царство небеско. Али, мора да сам и то погрешно научио и схватио, чим ми је тако добро ишло.

Лелујао сам као свећа и не знајући шта је живот. У опсенама осећања ходао сам. Да ли су и други били зачарани исто, а једини без мане они зачарани светом?

Граница је питањима камен.

Можда је и са одговорима тако.

Сада, када овде лежим, не могу вам више ништа рећи.