Или јеси или ниси

У полувремену утакмице нижу се рекламе међу којима је и она за “Лав” пиво: “Или јеси или ниси.”

“Нисам”, кажем себи кроз мешавину искрености и ината, закључујући, “ја сам у хороскопу Риба.”

Асоцијативност наших мисли је непредвидљива и мене је одмах заокупило питање: на основу којих категорија процењујемо вредност неког човека?

Ако рибу процењујемо на основу тога да ли може ухватити газелу, онда је риба без икаквих квалитета и вредности. Ако лава процењујемо на основу тога колико дуго може остати испод воде, онда, опет, лоше по лава.

Треба ли, сходно томе, и вредност људи процењивати на основу истих категорија?

У реклами, ако мушкарац није као лав, односно храбар, срчан и снажан, тада, читајући између редова, и није мушкарац.

Не треба потцењивати снагу таквих порука. Оне су, заправо, производ устаљеног и доминантног мишљења и обрасца који треба да се прихвати и у оквиру којег се мораш потврдити да би те други сматрали правим мушкарцем или женом, јер има сијасет сличних порука које се упућују и женама.

И мада нема ничег лошег у храбрости, срчаности и снази, остаје првобитно питање: да ли се заиста исте категорије могу применити на све људе?

Ако је људска заједница попут организма, а јесте, јер сви смо спојени и једни другима неопходни на неки начин, шта је битније: шака или колено? Лева мождана хемисфера или десна срчана комора?

Да ли је у фудбалу битнији голман или нападач?

Ко је у данашњим ратовима Ахилеј, борац којем нема равна и којег се непријатељи највише боје: онај на првој линији фронта или онај који, као на игрици, прецизно нациља мету на екрану или научник који никада није ни видео борбу, али је осмислио тако застрашујуће оружје да где год да се употреби доноси превагу?

Зар није очигледно да се вредност одређује на основу различитих, често врло специфичних особина које се не могу оцењивати ван контекста?

Треба ли да се осећамо инфериорно зато што смо једно, а нисмо друго, јер имамо овај, а немамо онај квалитет и што је још важније, треба ли да жудимо да постанемо и будемо нешто што нисмо?

Сви смо подједнако вредни, свако на свој начин, ако, наравно, радимо на томе да будемо вредност, јер таленат се добија, а до квалитета се стиже.

Уколико се неко почне давити у ресторану, нормално да је боље имати лекара за суседним столом него возача Формуле 1, али ако ту особу треба хитно пребацити до болнице, онда нека је благословен дан када се ту затекао и возач.

Дакле, можда је неко важнији у једном тренутку и свакако јесте, али сигурно није вреднији, јер потпуно је промашено и депласирано питање да ли јеси или ниси лав, риба, дивокоза или купина.

Само буди оно што јеси, а онда буди бољи од тога.

Што се мене тиче, ја бих могао бити и шумска јагода.

Од њих се, ионако, прави најлепше слатко.