Мале ствари

Покушавам описати мале ствари: усне пијанца кад везује пертлу, поглед ка обали док пишким у мору, сенку поломљене шерпе на комшијском зиду, изглед леда на барици насталој отиском гуме камиона који вози у кланицу црне очи узнемирене телади.

Обичне ствари.

Свраб коже кад уђеш у топлу собу сав промрзао од зиме, тинејџере што повраћају испод мог прозора, кајмак на површини врућега млека који су нам као деци шећерели и стављали на хлеб, тишину брусница под њеним зубима.

Желим забележити тренутке који ме спотакну као неравнина на тротоару.

Старца како бежи од кесе коју би ветар да залепи баш на њега. Двоје заљубљених, ометених у развоју, који су се тако нежно ухватили за руке као да држе небо међу прстима.  Јесење лишће које се, док опада у шуми, чује попут људских корака. Црну, испупчену бубуљицу на леђима жене, која у позоришту седи у реду испред, обучена у елегантну хаљину.

Занима ме звук мајчиног ока у ноћи пре него што своје дете први пут остави у обданишту, колико је поспан возач трамваја који у пет изјутра прође крај мог кревета, које књиге је читао власник месаре „Душаново царство“ у Цвијићевој улици, зашто је млеко силовање, као што је кредом написао неко на плочнику Трга Републике.

Нисам ја за крупне теме, велике љубави, углачан стил.

Од углачаности ме највише привлачи одбљесак сунца на хауби кола којима је до пре десет секунди управљао неко ко није знао да ће га ударити срце тако нагло као што пара изађе из отворене рерне.

А у великим љубавима никада не постоји мирис тоалета након што се поквари стомак, длака у устима током оралног секса, задах после буђења…

Мора да то онда и нису велике љубави, чим нико не пише о томе. Мора да онда и не постоје, те мале ствари.

Неприметне, попут дисања. Небитне, чим се ћуте. Мора да постоје много важније ствари од паса који избезумљено цвиле када су крај особе коју воле,  од черија који се распрсне као ватромет када га неопрезно загризеш.

Важније од бока на којем спава, од осмеха када отворим врата, од зглобова које може толико савити да ми припадне мука.

Вероватно постоје. Много важније ствари које треба записати и упамтити.

Али док их не пронађем…

На левом. На левом боку спава.