Међународни београдски сајам књига

Почиње Сајам књига.

Сваке године ме ухвати оно нестрпљиво ишчекивање и одбројавање, а већ месец дана раније почињем да га помињем и размишљам о њему, иако знам да нема никаквог разлога за то: издавачи ће давати и веће попусте одмах по завршетку Сајма или ће попусти бити идентични онима које одобравају преко целе године, ако купујете директно у њиховим просторијама или ће важити и у књижарама већих издавача током трајања манифестације или ће бити и мањи од оних које добијате као члан њиховог клуба читалаца, а неки ће чак и повисити цене својих издања, јер то је јединствена прилика да толики број људи уопште уочи и купи њихове књиге.

Сајам је многим издавачима просто прилика да преживе, јер за тих седам дана продаће више него током целе године.

Раније се дешавало и да по три пута посетим Сајам: први пут да узмем каталоге, попишем и упоредим цене књига које ме занимају, откријем и неке нове наслове и писце, затим други дан, након што сам све добро проучио, извршим куповину, а трећи дан дођем да бих још мало уживао у атмосфери и купио бар још један наслов од оних које сам несмотрено одбацио.

Никада није било довољно новца и довољно снаге да однесем кући све што ме занима, мада сад већ знам који издавачи имају књиге које ме интересују, па све мање губим време око разгледања сваког изложеног штанда, иако, признајем, ни данас не могу томе одолети.

Ако је за већину читалаца сврха Сајма да купе оно што желе по најповољнијим ценама, онда је Сајам одавно изгубио своју сврху, али оно што није и што никада неће изгубити, то је свој смисао.

Јер свима нама који волимо Сајам, књиге, заправо, смисао и дају.