Младост

Брод на пучини, у одласку.

Стојиш на обали,
лимесу.

Јул је.
Све је ту и ништа није.

Гледаш девојку што се сребри у туђем загрљају.
Једеш гамборе и хоботнице које ниси уловио,
али их можеш платити.

Чују се зрикавци.

Не миришу чемпреси
и усред лета је пусто
на лимесу.

„Копну воде путеви“,
на сваком је камену.

Таласи остају, ти пролазиш.