Надреализам

Уколико волите слике Салвадора Далија, поглавито његов надреалистички период, онда ћете волети и родитељство, а родитељство ће вам омогућити и нешто много више од уживања у уметности.

Омогућиће вам да је истински живите, јер искусићете такве ситуације које се ни на који други начин не могу дефинисати, осим – надреално.

Доживећете да неко не може без вас ни, буквално, пет минута, па ће, онда, допузати до купатила док седите на тоалетној шољи, одгурнути врата која се не могу затворити уколико се не скрате, јер вас је предузимач убеђивао да се то дешава када се ураде нови штокови, пошто дрво још увек „дише”, затим ће се успентрати до ваших колена, поред свих убеђивања да напусти просторију, очекујући да је узмете у крило, а, уколико то не урадите, невољно ће се спустити гузом на плочице, притом се чврсто придржавајући за ваше длаке на ногама.

Доживећете да у благо недељно јутро, у току заједничког породичног доручка за којим толико чезнете целе седмице, изненада зачујете како ваше дете каки да би се, затим, цела кухиња испунила сасвим другачијим мирисом од хране, али ви и даље настављате да једете, тврдоглаво одбијајући да устанете од стола, док у стилу зен мудраца, заједно са супругом, закључујете: „Пресвући ћемо је кад завршимо.”

Доживећете да вам се неко током ноћи исповраћа у косу.

Или да ви сами пожелите да се исповраћате од стреса гледајући како у тренутку повлачи ормар са својим стварима који цео пада преко ње и док га унезверено подижете фиоке настављају да падају по њој, али њој није ништа, нема ни огреботину, чак ни не плаче.

Доживећете да се, у неком тренутку, загледате у једну тачку на зиду, као што бисте у музеју гледали Далијеву „Упорност сећања” и не примећујући да причате са самим собом, јер сте већ одавно изашли из свести након толиког неспавања и ствари које вам се свакодневно догађају, а на које нисте ни помислили да могу да се десе, бар не на тај начин и доживећете да, у том разговору, ниједанпут не поставите себи питање:

– Шта ми је све ово требало?

Што је прилично надреално.

Поготово након што вам је неко, претходно, депилирао ноге својим шакама.