Неспоразум

Пре неки дан сам присуствовао, бар мени, занимљивом разговору.

Једној колегиници се допала моја објава, назвавши је романтичном, а друга ју је упитала: “Искрено, да ли би могла бити са таквим мушкарцем?” Претпостављам да “такав мушкарац” значи тако гњецав, разнежен или нешто у том контексту, јер сам писао о својим осећањима према супрузи. У сваком случају, у тој објави постоји или се да наслутити нека фалинка у мојој мушкости, фалинка у мушкости свих таквих мушкараца, нешто што их дисквалификује или чини мање пожељним.

Ех, сад…

Нисам нешто претерано размишљао о томе, јер одавно сам схватио да морам бити оно што јесам да бих уопште могао живети. У мом случају, то значи рећи или написати, сасвим свеједно, оно што мислиш и осећаш. Бити искрен. И у тој искрености оголити себе пред особом коју волиш чак и у оној мери која те може повредити.

На страну сада да ли је то снага, слабост, глупост или нешто осмо. Свако и треба да има своје мишљење. Ипак, мене занима само једно:

Уколико вас неко не воли бар тако, ако већ не и више од тога, како вас уопште воли?