Не пристани

Ћерко,
не пристани ни на шта мање од љубави.

Љубав и када те сломи
и када те опустоши,
имала је шта и изнети из твоје душе.

Без ње ћеш
само улазити у празну кућу у којој ће
тек ветар померати запрљана окна
и давати звук твоме гласу
док одлазиш.

И што више будеш улазила у њу,
кућа ће постајати све трошнија:
опадаће малтер
и пуцаће зидови
и урушиће се темељ
у њој и у теби, јер та кућа
то си ти.

Гради се, ћерко,
од љубави.

И не пристани
ни на шта мање
од онога што јеси.