Опера “Летећи Холанђанин”

Први чин је био добар. Заспао сам. Баба до мене је понела бомбоне у кесици. Тражила их је у својој торби. Полако, да се што мање чује. Када је најзад отворила једну сазнао сам и да су тврде.

На паузи сам се расанио. Јеби га. Бојана је отишла по програм. Сазнао сам о чему се ради и шта ће бити до краја. Онда сам јој као дипл. правнику тражио стручно мишљење. Ако је Сента заволела Холанђанина и убила се због њега, он де факто и де јуре више не може бити уклет, без обзира што је посумњавши у њену љубав отишао не сазнавши за Сентину судбину. То је и био услов да се скине клетва, да му нека жена подари верну и потпуну љубав на један дан. Бојана је аминовала само да ме не слуша више и ускратила ми уживање да понављам де факто и де јуре, а то ми звучи тако интелектуално.

Други чин је био још бољи. Мање сам обраћао пажњу на превод што ме је баш сморило у првом чину. Решио сам да ухватим мелодију немачког и да ли се нешто римује. На моје задовољство увидео сам да се римује први и трећи као и други и четврти стих. Покушавао сам да се сетим да ли је то мушка или женска рима. Најсигурније је рећи укрштена, помислио сам, али морам проверити по повратку кући.

Пауза. Завидни примерци упарађене геријатрије. Једна госпођа је једва ходала, на средини готово и није имала косу, али је зато имала локнице са стране. Плаве. На галерији сам приметио и примерак оног “види мене како се облачим и позирам, ја сам уметник”. Тек захватио пунолетство, мршав, у оделу, са лептир машном и косом која му прелази преко чела као обод од качкета. Блед, готово ћосав, вуче на хомо, јер је то „ин“.

Трећи чин је био таман довољно кратак да не умрем гладан. По спуштању завесе неко је иза мене из све снаге зањако: “Браво!” Више пута. Остало ми је недоречено зашто су у последњој сцени Холанђанин и Сента и то након што је скочила са литице? Је л’ то значи да је оживела након што се убила пошто му је скинула клетву или су обоје мртви и уклети и зашто има вел преко главе…? Мислим, сигурно је она, али пошто јој се не види лице, можда је и нека друга. Неки срећан завршетак у Холанђаниновој будућности?

Мрзим те неодређене и вишесмислене завршетке који ме терају да нагађам и размишљам.

Испред гардеробе, наравно, гужва. Две пријатељице узимају капуте и држећи их ћаскају крај пулта.

На крају сам схватио да нема шансе да направим неки ефектан закључак и да је то сасвим у реду с обзиром да ни осталим нисам задовољан.

А што се тиче опере… Отићи ћу и други пут. Ако не буду вршили селекцију оних што улазе.