О васпитању деце, скраћено издање

Немојте учити децу да буду успешна. Учите их да буду срећна. Успех је само претпоставка среће, није предуслов, нити остварење.

Учите децу да прво поштују себе и да никада не поштују оне који не поштују њих. И не само то, већ и да они који их не поштују су они који их не воле.

Учите децу да верују себи, а не ауторитетима.

Учите их да је знање битније од оцене.

Учите их примером, а не речима.

Учите их да се не боје погрешити и да је највећа грешка страх од грешке.

Учите децу да само упоран човек, на крају, побеђује, зато што за упорног човека крај и не постоји док не победи.

Учите их да раде. Тако ће бити срећна и након детињства, а спасићете их и од претешких мисли младости.

Учите децу да им је све дозвољено, али да им све неће бити ни корисно, ни пријатно. Нећете их спасити бола, али ћете их научити да промисле и да преузимају одговорност за своје поступке.

Учите децу да је читати важно попут дисања. Израшће у паметне и добре људе. Умеће да маштају, али и да размишљају о осећањима и поступцима других. Све је то важно, нарочито маштање, јер ничега нема у реалности што претходно није било у глави.

Научите децу да су само она дужна да испуне сваку своју жељу.

Туците их – када треба, волите их и када не треба. А увек треба да их волите, а да их тучете – само када су безобразна.

Учите их да питају. Нарочито оне који би да одлучују о њиховом животу. И који од њих нешто траже. Учите их да питају колико такви дају, колико узимају, а колико губе ониме што траже у поређењу са њима.

Учите их да буду поносни и скромни, да су једнаки и да нико није бољи по рођењу, статусу, породици… Бољи може бити само бољи човек.

Када их уписујете у школу, уписујте их у ону где неће научити највише, већ где ће највише развити своје способности, памет и дух. Родили сте посебну децу, не правите од њих једнообразне и исте.

На крају, научите себе да учите од своје деце. Онда ћете, заиста, и сами све знати.

Уосталом, нећете, ваљда, дозволити да вас неко други учи како да учите своју децу?