О истини и лажи

Сви ћемо ми једнога дана бити криви зато што нисмо пристали на лаж. Бићемо оптужени за нетрпељивост, за ширење мржње, изазивање рата. Прилепиће нам на образ најгоре увреде и поређења. Од нас ће зазирати људи без става, обманути, они који се не би никоме замерали, сви којима су битније неке друге истине или имају паметнија посла, гласни у своја четири зида, плашљивци…

Од нас ће окретати нос већина, јер истина непријатно мирише и често оштећује кожу.

Сви ми, који нисмо пристали на лаж, бићемо криви и већ јесмо. Бићемо криви и због оних који истином машу заставом мржње, утврђујући у лажи оболеле њоме, јер не знају сви ни да су болесни.

Истина без љубави и доброте такође је лаж.

Бићемо криви због знатижеље, зато што смо одлучили да сведочимо, читамо, истражујемо, питамо, бићемо криви зато што смо урадили незамисливо: одбили смо угодност и средину.

Бићемо криви, јер је тако најлакше заплашити остале. Криви, јер нисмо мислили само на себе и зато што нам је корак кратак. Јер могли смо прескочити лажи које се тичу нас, али нисмо могли и оне које се тичу свих нас. Питаће нас: “Ко сте ви да мислите на друге? Ко вас је, уопште, звао и од вас то тражио?”

Оптужиће нас да желимо бити жртве и да смо на своју главу добровољно призвали несрећу. Смејаће нам се док плачемо.

Спремите се сви ви који би да говорите истину.

Ви који знате за велике лажи, које ће тровати и још нерођене.

Спремите се сви који не желите изгубити душу ћутањем.