Разлика

Ова година може слободно отићи у неповрат и заборав. Знам да неће, поготово што се тиче заборава, али би могла. Није ми толико добра донела, ни задовољства. Прошла је била боља. Додуше, било је и лепих тренутака и паметних ствари, али не у оној мери која би направила равнотежу. Више је болело и није ме сломило. А то мрзим. Мрзим та напрснућа, преживљавање или могућност да се скупе крхотине. Ако те већ удари чекић и ако си већ стакло, распрсни се. Нема скупљања ни могућности да те нађу и да се нађеш. Презирем та куцкања. Волим јаку емоцију, висок лет и дубок пад.

Ипак, није то живот, “чаша вина, чаша жучи”. Можда би било другачије када би се радовали истим интензитетом којим тугујемо. Вероватно би било. Помаже и не бити од стакла. Мада, не знам колико ми бирамо. И да ли уопште знамо од чега смо. Све се то покаже тек на ватри.

Какве год моје склоности биле, ове године сам додао себи и зрно мудрости. Није битно и ако се распрснеш и добро је да те скупе. Може бити све у реду. Може бити и боље. Томе ме је бар научила јапанска грнчарска вештина „кинцуги“. Поломљени делови неке вредне посуде могу се опет спојити „златним шавом“: легуром сребра, платине и злата. И та иста посуда може изгледати прелепо. После свега. А ми вредимо да нас споје. Нико не заслужује да остане сломљен. Или ретко ко.

У наредној години волео бих да ми се испуне три жеље. У ствари, четири. У ствари, пет. Толико о жељама. Умножавају се нашим размишљањем и потребом за срећом. А очигледно свима нам је потребно много. И више од тога. Тешко да би тај списак имао крај, ако би већ пустили себи на вољу и не знам како би изгледао живот са испуњеним жељама. Можда баш онако како треба. А можда и не. Нико то неће сазнати. Као што нећемо сазнати ни шта нас чека у новој години. Осим чаше вина и чаше жучи. Тога ће бити свакако.

Када боље размислим, ни прошла година није била добра. И ту је било муке. И превише. Али те године сам се оженио. Оно што се дешавало мени, почело је да се дешава нама. И једини разлог зашто и ту годину не сматрам лошом је тај што је Она направила разлику. Њена љубав, таква, толика, огромна.

Удисао сам је и ових дванаест месеци и ако ни због чега другог због тога ову годину не желим заборавити. Не желим заборавити ниједну годину проведену крај ње. И какве год биле или да буду, добре су. Не могу бити лоше, ни изгубљене, ни без смисла.

И зато немам других жеља. Ја већ имам што је потребно. Имам њу која ме чини срећним, мирним и сигурним да ћу, на крају, ипак изаћи као победник. Имам оно нешто што бих пожелео и другима.

Оно што прави разлику.