Село

Када бих живео на селу, сада, изашао бих у ово прохладно јутро без кошуље. И не би ми кораке прихватио асфалт већ ливада у магли. Изашао бих го и кренуо ка воћу или шуми, свеједно. Кренуо бих у сусрет било каквом лишћу и посматрао бих га пажљивије у његовом мировању него што посматрам лица пролазника, чак и када ме одгурну погледом ил’ телом. Не би то био неки живот, ценим. Прехладио бих се, а у селу нема лекара. Не бих својим телом саблазнио ни баке у плетиву, виђале су боље.

Ни продавница више у селима нема, бар не у онима у којима бих ја, без одеће, премерио росу.

Живело би се више дивље, но питомо.

Али би се, можда, живело.