Срећа у смислу

Лагали су нас: није срећа у богатству, иако је сиромаштво, свакако, несрећа.

Није срећа ни у слави ни у лепоти ни у моћи или, боље речено, за већину није и мада ће многи устврдити да постоји тек неколико врхова које вреди освојити, то ће, углавном, бити они који се на те врхове нису попели.

Међутим, они који јесу, исувише често схвате да их поглед одатле не може задовољити, испунити и, напослетку, учинити срећним.

Схвате да су их лагали и да су свој живот кројили по туђој мери, јер живети за срећу која није твоја значи заувек промашити ону која ти припада.

Због тога човек мора урадити оно што је најтеже: окренути главу од целога света ка себи, затим искључити мозак као сијалицу и загледати се одакле долази светлост, онај пламен који тиња у свакоме од нас.

То је пут ка вашој срећи, зато што је то пут ка вашем смислу.

Онда треба упалити сијалицу и убедити мозак да баш тим путем крене, јер све оно што знате и што су вас учили најчешће ће вам говорити супротно.

Али, није питање да ли ће вам бити лепше и угодније имајући новац, славу, моћ, питање је да ли ћете у томе пронаћи свој смисао?

Неким путем ћете свакако ићи, вољно или невољно, али ниједан вам неће гарантовати ништа. Можете се непрестано трудити да постанете богати и сматрати себе промашеним уколико у томе не успете, а можете и радити нешто што ће вас чинити срећним, мада, у реалном свету, радићете оно што морате да бисте преживели.

Ипак, у вашем личном свету који је, заправо, једини реалан и меродаван, потрудите се да радите оно што ће вас приближити вашој, а не туђој, срећи или, бар, не одустајте од кретања у том смеру.

Тамо, једноставно, морате стићи, уколико не желите изгубити себе, али како год да одлучите и шта год да изаберете, неће бити лако.

И правим и кривим путем је тешко ходати, а када је већ тако, онда одаберите онај који је ваш, јер лагали су нас.

Срећа је у смислу.