Супротности

У последње време све чешће се расправљам са рекламним кампањама и слоганима. „Дневник“ ионако не гледам, када су представници владе пребацим канал, тако да ми је сужен простор комуникације са разним медијским експертима, агенцијама за односе са јавношћу, писцима говора и осталим креаторима јавног мњења.

Нажалост, тиме ништа нисам изгубио. Свакодневица је препуна оних који би да ме убеде, формирају став, мишљење, поглед на свет и властити живот. Све је порука и има их толико да их више и не стижем промислити. Нису ни све пословице целе истине. Иза неких уместо тачке треба ставити зарез.

„Супротности се привлаче.“ Скоро сам размишљао како би ова пословица требало да гласи: „Супротности се привлаче, али не граде кућу.“ Нити је одржавају. Нити негде има среће када нема мира. Углавном се том пословицом објашњава привлачност између људи који се по свему разликују и који, ако непромишљеношћу ступе у брак, убрзо увиде да се супротности и одбијају. Поприлично. Замислите само један дан у заједничком животу супротности: спремање ручка, чишћење куће, излазак у град, васпитање деце…  Свако има своју идеју, приступ, омиљену атмосферу и место, али потпуно другачију од партнера. Често није само разлика у мишљењу, навикама, приступу, већ и у вредносном ставу. Пакао. „Супротности се могу привући на почетку, али после ће доћи до размимоилажења.“ Сигурно. Међутим, не постоји наставак пословице која служи више као оправдање него као наук. Треба разложити сваку мудрост и филозофију. Често нешто звучи паметно, а у ствари је будалаштина.

По граду се могу видети билборди који рекламирају играни програм познатог канала Ејч-Би-О. На једном је Саманта из серије „Секс и град“ и њен став: „Нећу дозволити друштву да ме осуђује“.

И ту већ почиње мој унутрашњи монолог: „Ма, немој! А како мислиш то да урадиш?“

Како забранити људима да говоре или мисле о теби шта год хоће? На који се то начин нешто не дозвољава друштву, свима нама? Поготово када је у питању интелектуални и морални став. Можда постоји лични понос због промискуитета, али не постоји механизам помоћу којег те неко или већина, у овом случају, неће сматрати курвом.  Мада, реално, која већина? Које то друштво данас осуђује жене попут Саманте? Девојчице су готово голе на фејсбуку, враћају се трудне са екскурзија у основној школи, граница за секс са малолетницима све више се законски смањује, уз хомосексуалце на парадама марширају и педофили, у којем то друштву је једна Саманта жртва, а не пројектовани узор независности и слободе? При том не говорим о Пакистану, већ о друштвима где се приказује „Секс и град“.

„Нећу дозволити друштву да ме осуђује“ само је варијација на тему понашаћу се и радићу како ја хоћу, шта год хоћу, бар у овој билборд верзији. Да ли на том ставу може почивати било које друштво и да ли је са таквим људима могућ суживот? Уосталом, да ли иста таква два човека могу међусобно функционисати?

Колико пута прођемо поред таквих реченица и на крају их, и не размишљајући, усвојимо? А пожељно је да размишљамо и о васпитању које смо добили и о знању које баштинимо и о порукама које нам упућују. Треба преиспитати.

Као и слоган за телевизију Ен 1. Ен 1 каже да има ексклузивни уговор са Си-Ен-Еном. Пошто се Југославија данас зове регион, Ен 1 је, у ствари, региoнални Си-Ен-Ен. А регионални Си-Ен-Ен каже да има „најновије, тачне и независне вести“. У прве две ствари уопште не морам сумњати, али у трећу… Ма, дај, молим те! Коме преко тридесет можеш продати такву лаж? Додуше, можда по инерцији, кажу ти прво две истине, па рачунају да се лаж неће ни приметити у том редоследу. Међутим, ја имам ту ману да обраћам пажњу више на оно што се напише и каже, него на оно што се ради. Када неко напише пре него што уради и не успе да ме превари речима, ето нам проблема. Независни… Вала сам се тих прича наслушао. Независни од свих против којих треба да буду по директиви оних од којих су зависни. Све вуци у јагњећој кожи. Уосталом, не постоји независан човек на планети. Сви смо зависни од нечега. Ако ни од чега другог, тело нам је зависно од ваздуха.

И тако, мало-мало па се расправљам са рекламама, слоганима и свима онима који би да утичу или преваре свест многих, укључујући и моју. Не дам свој пристанак. Постоји разлика и супротности се не привлаче. Супротности се увек труде да надвладају једна другу, само су стратегије другачије. А од језика све почиње. Увек, увек, увек. И почиње и завршава.