Телефон

Пролазим поред Црквене кухиње Српске православне цркве у Француској улици, где се, у одређено време, увек нађу они којима је потребна помоћ у храни и чујем мушкарца како прича жени до њега, док заједно чекају:

„Не дао Бог да падне у затвор због проституције. Ако јој излистају телефон и виде кога све тамо има…”

Настављам да корачам под утиском мени непознатог мушкарца да ће дотична дама имати великих проблема ако јој пронађу имена разних политичара, тајкуна, криминалаца…

Међутим, размишљајући о томе увиђам да власница мобилног, ипак, неће бити у проблему. Неће га имати ни они чији се бројеви тамо налазе. Једини проблем ће имати полицајци који нису схватили кога смеју да задрже у притвору, ако су се већ збунили око хапшења.

И то ће бити то.

Неће бити никаквог затвора или казне, јер чак и тамо где има правне државе, закон је селективан.

Неће бити ни скандала или бруке.

За тако нешто је потребан морал.

А до морала, права или правде, већ, мало ко држи.

Можда још само они којима други удељују један топли оброк дневно.

И по неки пролазник.

Сви други налазе се у оном телефону.