Фини свет

На мом послу постоји један тоалет, а у тоалету шоља, а на шољи даска која, када је подигнеш, не може остати у усправном положају, већ је мораш придржавати да не падне.

Пошто сам гадљив, када идем да пишким ја узмем папирнати убрус за руке и помоћу њега подигнем даску за шољу. На исти начин је и спустим.

Међутим, има људи који су гадљивији и од мене, па не узимају ни папирнати убрус. Они пишају директно преко даске. И по њој. Са тим већ немају проблем. Нити су гадљиви на то да, након што изађу, неког другог сачека њихов урин на белој пластици. Исувише су осетљиви да би тако нешто обрисали. Фин свет.

Пун град финих људи.

Мислим да сам и самоме себи досадио понављајући исто. Понесу своју кесу са ђубретом, па га оставе поред подземног контејнера. Или убаце кесу у отвор, ако је подигнут, и тако оставе. Гадно им је да се ухвате за ручку и спусте поклопац, како би смеће упало у спремник или не дај Боже да поклопац отворе. Прихватљивије им је да њихово ђубре смрди под прозорима оних испред чије зграде је контејнер уграђен, или да га разносе пси, мачке, а највише ветар.

Битно је да су им руке остале чисте, а на господске руке не иде ни кеса како би се покупио измет кућнога љубимца. Манири налажу да је најбоље ништа не дирати, јер је то већа срамота од тога што ће неко други угазити у говно или га размазати точковима дечијих колица или…

Све господа.

Недавно ме је супруга, у једном коментару, подсетила на своју некадашњу шефицу коју је отац, кад год би хтела нешто да уради, питао: „А зашто баш ти?“

Због тога је она своју децу, а има их троје, учила да се запитају: „А зашто не ја?“

Затим их је на летовању терала да покупе отпатке које је фини свет оставио након одласка са плаже.

Некога родитељи науче да почисти и за другима, а некога не науче ни да почисти за собом.

Такви, вероватно, и у свом тоалету уринирају по дасци или бацају пикавце по тепиху или испљуну жваку поред зида од собе или…

Или им, једноставно, помањкање васпитања и интелигенције ускрати сазнање да изласком из своје куће улазе у заједничку. Разликује се паркет, таваница и распоред соба, али све друго је исто.

И у том простору се живи.

Односно, бар покушавамо да живимо сви ми сељаци, са толиком господом и финим светом.