Хотел “Москва”

Сели ми, пре неки дан, у хотел “Москва” да попијемо чај, кафу или шта год већ ко хоће.

Фина, господска атмосфера, неки младић свира концертни клавир, а и цене су такве као да си у Москви.

Потпуни угођај.

И док смо тако седели и причали, приметим да ми је позната мелодија која силази са клавира, што ме је прилично изненадило, јер ја баш нешто и не познајем класичну музику.

Онако, баш лепа мелодија, по мом укусу, просто да ти буде драго што, повремено, волиш да слушаш Моцарта или романтичаре.

Али, и пре него што сам се запитао који је композитор у питању, несвесно почех да певушим у себи:

“Трезан схватих из прве, да све су, сем тебе…”

Дечко препевао Џеја на клавиру и звучи одлично, барем мени, колико год то било срамота да се призна.

Приђем, затим, пијанисти говорећи му да Џеј никада није звучао боље, а он се захвали и, ускоро, препусти клавир своме колеги који поче свирати нешто безвезе, вероватно неку праву класику: Синатру или тако нешто.

Све у свему и што би се рекло: хоће село у “Москву”, али неће село из човека.