Hotel “Moskva”

Seli mi, pre neki dan, u hotel “Moskva” da popijemo čaj, kafu ili šta god već ko hoće.

Fina, gospodska atmosfera, neki mladić svira koncertni klavir, a i cene su takve kao da si u Moskvi.

Potpuni ugođaj.

I dok smo tako sedeli i pričali, primetim da mi je poznata melodija koja silazi sa klavira, što me je prilično iznenadilo, jer ja baš nešto i ne poznajem klasičnu muziku.

Onako, baš lepa melodija, po mom ukusu, prosto da ti bude drago što, povremeno, voliš da slušaš Mocarta ili romantičare.

Ali, i pre nego što sam se zapitao koji je kompozitor u pitanju, nesvesno počeh da pevušim u sebi:

“Trezan shvatih iz prve, da sve su, sem tebe…”

Dečko prepevao Džeja na klaviru i zvuči odlično, barem meni, koliko god to bilo sramota da se prizna.

Priđem, zatim, pijanisti govoreći mu da Džej nikada nije zvučao bolje, a on se zahvali i, uskoro, prepusti klavir svome kolegi koji poče svirati nešto bezveze, verovatno neku pravu klasiku: Sinatru ili tako nešto.

Sve u svemu i što bi se reklo: hoće selo u “Moskvu”, ali neće selo iz čoveka.