Monthly archives: February, 2014

Није то најгоре

Видео сам човека како седи на клупи. Деловао је усамљено и непотребно. Нос му је тек почео зарастати од недавног пада, а седе му је намештао јастук и ветар. Иако није био бескућник, ширио је око себе такву тугу да су га људи и несвесно заобилазили. А он је само ћутао загледан у празно, непримећујући…



Теодора

Данас сам плакао на послу. По први пут ме је заиста “померио” нечији позив и још увек осећам како су ми очи тешке. Јавио се један отац. Који воли своју ћерку. И који би свима да покаже колико. А једино жели да је крсти. И једну малу торту, можда. Да јој обележи рођендан. Који је…



До када

Синоћ ме је пробудио бол у грудима. Морао сам да устанем. Одем до тоалета. Епицентар је био негде на средини грудног коша. И дисање је болело. “Срце”, помислио сам. Познајем себе. Увек полазим од најгоре опције. Претпоставио сам да је зачетник целог каламбура само лош положај тела током сна, али ипак сам обратио пажњу да…