Monthly archives: August, 2014

Село

Када бих живео на селу, сада, изашао бих у ово прохладно јутро без кошуље. И не би ми кораке прихватио асфалт већ ливада у магли. Изашао бих го и кренуо ка воћу или шуми, свеједно. Кренуо бих у сусрет било каквом лишћу и посматрао бих га пажљивије у његовом мировању него што посматрам лица пролазника,…



Небо

Некако, плаво небо данас. Питам се да ли ће једном, као што је у неким деловима Кине, то постати само сећање. Као што је већ сада само сећање укус парадајза, краставца, а полако и укус воде из бунара или чесме. Питам се да ли ће плаво небо једном бити прича, као што су некадашња царства…



Византија

Дан започиње жељом да се не пробудим, да не устанем, да не устане она. Дан започиње поразом, јер бешика је јача од духа. Дан започиње враћањем у кревет. Али свест предаје кључеве од града. Зато узимам Ивана В. Лалића и читам песме, док ми мачка лиже руку којом држим књигу, као шницлу, у коју ће…



Неспоразум

Пре неки дан сам присуствовао, бар мени, занимљивом разговору. Једној колегиници се допала моја објава, назвавши је романтичном, а друга ју је упитала: “Искрено, да ли би могла бити са таквим мушкарцем?” Претпостављам да “такав мушкарац” значи тако гњецав, разнежен или нешто у том контексту, јер сам писао о својим осећањима према супрузи. У сваком случају,…



Јастук

Најлепши део јутра: кад устане, а увек устаје пре мене, пригрлим њен јастук и вратим се у кратак сан. Јер јастук чува њене обрисе и топлину више но контуре њеног тела. И док је удишем тонем у једину сигурност коју познајем. Остајем тако, што мање помичан, све док ме будилник или сопствени осећај одговорности не…