Monthly archives: November, 2014

Албанац

Скоро сам имао сан који заправо и није био сан већ више нека рефлексија свести. Сновиђена свакидашњица, лако расплетива при буђењу. Мозгу је, изгледа, било досадно у дану лишеном садржаја па је решио да ми се освети сном без дубине и самозаборава, без неког трајања и значења. Бар на први поглед. Одмах по буђењу сам…



Црвенкапа

Чудно колико је мозак селективан и колико не зависи од нас које делиће сопственог живота ћемо упамтити. При том не мислим на трауме и велике или мале среће, мада и ту се врши неки скривени одабир: неке детаље памтимо, а други као да се нису ни догодили. Знам да је заборав природан и нужан, немогуће…



Недељни ручак

„Здраво, мама, како си?“ „Добро сам, добро. Да ли је стигао отац?“ „Није још. Када је кренуо?“ „Пре неких сат времена.“ „Шта си нам ове недеље спремила?“ „Послала сам вам за ручак прелепи потаж од броколија и свињски филе са сувим шљивама и кромпирићима.“ „Звучи одлично.“ „Ако не проспе успут, знаш какав ти је отац.“…



Унуци

Син ми је био душа од детета. Јединац. Погинуо ми је прошлог јуна када се враћао са десет година матуре. Ударио колима у камени стуб. Опрости мајци што плаче, млад си и ти би могао син да ми будеш. Питајте кога год хоћете у Обреновцу за њега, колико је добар дечко био. Идем на гробље сваки…



Џорџ, други део

Дошао је и тај поносни тренутак када наша мачка може скочити на шпорет, кухињске делове на којима чувамо или спремамо храну и када више не знамо шта ће нас дочекати по повратку са посла: сломљен телевизор, поцепана одећа, истргнуте странице књига, стакло од шта год да је од стакла. Превазишли смо са прозора гурнуте саксије, уништено цвеће и…