Monthly archives: November, 2014

Albanac

Skoro sam imao san koji zapravo i nije bio san već više neka refleksija svesti. Snoviđena svakidašnjica, lako raspletiva pri buđenju. Mozgu je, izgleda, bilo dosadno u danu lišenom sadržaja pa je rešio da mi se osveti snom bez dubine i samozaborava, bez nekog trajanja i značenja. Bar na prvi pogled. Odmah po buđenju sam…



Crvenkapa

Čudno koliko je mozak selektivan i koliko ne zavisi od nas koje deliće sopstvenog života ćemo upamtiti. Pri tom ne mislim na traume i velike ili male sreće, mada i tu se vrši neki skriveni odabir: neke detalje pamtimo, a drugi kao da se nisu ni dogodili. Znam da je zaborav prirodan i nužan, nemoguće…



Nedeljni ručak

„Zdravo, mama, kako si?“ „Dobro sam, dobro. Da li je stigao otac?“ „Nije još. Kada je krenuo?“ „Pre nekih sat vremena.“ „Šta si nam ove nedelje spremila?“ „Poslala sam vam za ručak prelepi potaž od brokolija i svinjski file sa suvim šljivama i krompirićima.“ „Zvuči odlično.“ „Ako ne prospe usput, znaš kakav ti je otac.“…



Unuci

Sin mi je bio duša od deteta. Jedinac. Poginuo mi je prošlog juna kada se vraćao sa deset godina mature. Udario kolima u kameni stub. Oprosti majci što plače, mlad si i ti bi mogao sin da mi budeš. Pitajte koga god hoćete u Obrenovcu za njega, koliko je dobar dečko bio. Idem na groblje svaki…



Džordž, drugi deo

Došao je i taj ponosni trenutak kada naša mačka može skočiti na šporet, kuhinjske delove na kojima čuvamo ili spremamo hranu i kada više ne znamo šta će nas dočekati po povratku sa posla: slomljen televizor, pocepana odeća, istrgnute stranice knjiga, staklo od šta god da je od stakla. Prevazišli smo sa prozora gurnute saksije, uništeno cveće i…