Monthly archives: January, 2015

Мале ствари

Покушавам описати мале ствари: усне пијанца кад везује пертлу, поглед ка обали док пишким у мору, сенку поломљене шерпе на комшијском зиду, изглед леда на барици насталој отиском гуме камиона који вози у кланицу црне очи узнемирене телади. Обичне ствари. Свраб коже кад уђеш у топлу собу сав промрзао од зиме, тинејџере што повраћају испод мог прозора, кајмак на површини врућега млека који…



До тада…

Сада се већ поуздано може устврдити да сам постао добар и практично неупотребљив човек. У неким годинама се за свакога нешто поуздано може устврдити. Оно што си радио у младости или зашта је младост била покриће постане твоја лична карактеристика и референца. Тај тренутак дође прилично нагло и уме да изненади, јер наша радна биографија,…



Цвет на ђубришту

Волим у теби – тебе. Чак и када се не слажемо. Чак и када смо на супротној страни. Чак и када смо на ивици ножа, али га никад не поставим, јер волим – тебе. Исувише је оних који живе како треба, као што је ред, исувише је прилагођених, који плове у оквиру познатих координата. Исувише је…



Проклета јутра

Проклета јутра, када устајеш пре сванућа. Када је остављаш сањиву због пута на који ти се не иде. Када ти на улици зима скупи длачице у носу у којем још осећаш мирис чаја и укус њене љубави. Када те повређује све што није ваш стан: звук точкова, врата на пекари, гласови људи у пролазу, корак…



Време

Време. Не можеш га вратити. Али, колико год то била већ овештала тврдња, узалуд. Драгоценост коју сви имају, не сматра се драгоценошћу. Нико не жуди за оним што сви имају, нико не завиди, нико не поштује. Бар не твоје време.Чак ни када живе од тога, када сами одређују сатницу, као нпр. приватни аутопревозници у Београду….