Monthly archives: January, 2015

Цвеће

Дошао је и тај тренутак у мом брачном животу када одлазак у цвећару значи потребу да се искупим једним букетом ружа. Никада ми се раније тако нешто није десило и иако потпуно свестан клишеа који ме уједно онеспокојава и тишти, ипак се одлучујем за најглупљу верзију извињења из категорије: сви су мушкарци исти, зато што…



О великој боли

Не делиш велику бол. Носиш је као зимски капут, гурнеш руке у њу и ћутиш. Кројена је по твојој мери. Нити је можеш коме дати, нити је ко други може понети. Само ти. Не делиш је са онима којима је мало стало до тебе. Испрљаће је равнодушношћу. Не делиш је ни са пријатељима, јер саосећање…



Carpe diem

Једнога дана ћу причати својим или бар нечијим унуцима, мада ми је прилично смешно што бих то већ сада могао причати братовљевој деци, у моје време није постојао интернет ни мобилни телефон, а да преко било какве справе истовремено разговараш и гледаш у човека, то се дало видети само у „Звезданим стазама“. Када сам ја био дете музика се…



Одлазак на посао

Журим на посао. Желим стићи раније. Увиђам да сам погрешно израчунао долазак превоза и да је требало кренути пре десет минута. Али, још увек могу успети. У десној руци вучем пуну кесу за смеће од шездесет литара, у левој стежем капу и рукавице, раменом покушавам задржати ранац што клизи, а зимску јакну нисам ни закопчао….



Причест

Боже, колико се смрдљивих, прљавих, јадних, радосних, гордих, старих, колико богаља, безобзирних, стрпљивих, од памети узетих, колико девица, студената пред испит, породица, свештеника који су службеници, а не служитељи, колико богобојажљивих, болесних, несрећних, у потрази за одговором и Тобом, ревносних, примитивних, учених, милосрдних, колико покајника, љубазних, притворних, усамљених, искрених, питомих, таштих, пуних разумевања, понизних, са анђеоским…