Monthly archives: February, 2015

Маторци

“Ко је ова плавуша?”, питам дежурног организатора за девојку која је управо прошла поред мене. “Сценографкиња”, одговара ми, смешећи се заверенички. “Згодна девојка”, примећујем. “Млада.” “Аха”, узавраћа ми гласом пуним одушка. Загледан у девојку изненада схватам: “Је ли, примећујеш ли да за сваку девојку сада кажемо да је млада?” “Стварно, човече”, потврђује колега, у тренутку схвативши исто што и…



Менталитет

Неко је на табли у Француској 7, испод натписа “Српско књижевно друштво”, ћириличним писменима дописао: “пичке”. Обрадовала ме је и насмејала та вулгарност. Књижевници, дакле, још увек изазивају неку реакцију. А, ако изазивају књижевници, можда ће неку реакцију изазвати и оно о чему пишу. Претпоставио сам да је мања вероватноћа да је за графит одговоран…



Излет

„Загребачке мажореткиње“ на Делиблатској пешчари. Гледам у њихов паркирани аутобус и не верујем. Помишљам на Мартина Шина у „Апокалипси данас“, када у сред вијетнамске недођије набаса на наступ Плејбојевих зечица. Помишљам на сцену из младости, када сам једне вечери по доласку из града отворио врата своје собе и затекао монаха како седи на мом кревету….



Природа

На делу аутопута између Београда и Баточине, управо на оном где жичана ограда штити околне њиве, пре неколико година угледао сам соколове. Поређани на стубићима ограде попут фењера, упалили су у мени такву радост да, од тада, сваки пут када пролазим аутопутем, пажљиво посматрам хоћу ли их уочити. „Ено га! Ено га још један! Јел…



Басет

Понекад имам осећај да су ми очи као код басета. И подочњаци, наравно. Срце. Душа, исто тако. Као да ми се сва кожа развукла до стопала, као да цео падам и топим се попут сладоледа. Тада протрљам мало очи како бих их вратио на место, али ускоро крене све испочетка. Можда зато што не умем…