Monthly archives: February, 2015

Косово, не помињати

Не могу рећи да ме је јутрос дубоко потресло појављивање на државној телевизији особе која је потписана као “заменик косовског премијера”. Не могу рећи да ме је дубоко потресло ни то што се та особа зове и презива као да је Србин и што седи у центру Београда, у студију разговара са водитељком, што је…



Код лепих жена и други мотивациони говори и наравоученија

Има жена које су толико лепе, али још и више свесне тога, да сматрају увредом, не ако их не приметите или останете равнодушни, пошто тако нешто за њих не постоји ни као категорија свести, већ ако нисте хипнотисани или чак паралисани њиховом лепотом. Ако их не прогутате погледом док пролазе, док играју, укратко: ако им не пратите сваки покрет,…



О смрти

Сваки пут када се  разболим и када ме грозница поведе труцкавим путем благога бунила, мисли ми увек притисне шунд и суочавање са смрћу. Тако ме је синоћ прво прогонила песма групе „Магазин“, а одмах затим и Шабан Шаулић. Стихови, рефрен, па све у круг. Или само рефрен. Нису ме испуштали као ни температура која, очигледно,…



Човек од уверења

Преминуо је Хуснија Будалица. Љуштио сам кромпир над његовом читуљом. Био је носилац Партизанске споменице 1941, ордена за храброст, ордена оружаних снага ССР-а и других одликовања. Не знам које су биле његове последње речи, али знам да је последње што је рекао о себи објављено управо 1.фебруара 2015.године у недељном броју „Политике“. Јер, сви други су…