Ponekad  zaspim poslepodne na kauču ili krevetu. Pravilo broj jedan: zaspao sam u čemu sam zaspao – ne diraj me. Pravilo broj dva: zaspao sam gde sam zaspao – ne diraj me. Pravilo broj tri: zaspao sam kako sam zaspao – ne diraj me. Ukratko: ne diraj me, a pri tom poglavito podrazumevam ne pokrivaj…

Gledam drvoseču sa uključenom motornom testerom i cigaretom među zubima kako seče oboreno stablo na kolutove i već u glavi prebiram tačan broj Hitne pomoći. Kidaju zupčanici obeskorenjeno drveno meso i, iako čovek zasigurno zna svoj posao, ne mogu se oteti utisku da će oštrica, koju je usmerio ka sebi, u jednom trenutku, nenadano i naglo,…

Stoji mi u oku, iako je već bila suza. Zapinje u grlu, iako je bila i misao i reč. I, iako je sada već bila, još uvek je tu. Na fotografijama, u sećanju, u onima koji je vole. Drage ljude ljubav uvek zadrži u sadašnjem vremenu, čak i kada ih smrt prebaci u prošlo. A…

Teško je voleti kišu, nedelju i prvu noć u vojsci. Teško je nositi sećanja na sopstvene sramote. Sećanja koja nikada nikome nećemo reći, niti izgovoriti naglas pred sobom. Koja ne možemo potisnuti u zaborav i koja nas uvek iznova isprljaju. Teško je gledati čoveka bez časti, a kamoli biti kraj njega. Nas su vaspitavali da…

Ponekad, često ili uvek, u svom profesionalnom životu, čovek pomisli kako se njegov posao pretvorio u teranje drugih da rade svoj. Na teranje, a zatim i proveravanje da li su ga i kako uradili. Jer, ako drugi ne urade ono što je njihov posao, ne možeš ni ti uraditi ono što je tvoj. Ili, što…