Monthly archives: May, 2015

Очеви и мајке

Како се то десило да и ми некоме постанемо очеви и мајке? Ми који још носимо сећања на клупе, прве еротске дрхтаје и туге. Ми који носимо сећања на неправде и буне, како је уопште дошло до тога да се сада неко буни против нас? Да смо ми некоме ауторитет и фрустрација, да ми некоме…



Да ли је љубав довољна

Док ја једем воћни мус, супруга плаче крај мене. Узима марамицу и брише очи и нос. Не стижем прокоментарисати ни колико је мус силан, иако сам тек ушао у собу и сео крај ње. Збуњено је гледам са кашиком у устима. “Тужан је филм”, одговара. “Толико сам схватио, али не схватам зашто плачеш”, задржавам реченицу…



Битно у животу

Прошао сам поред црнца од којег црњи не може бити. Само су се беле зенице окренуле ка мени, јер су му усне биле стиснуте, а ја сам скренуо поглед како се не би осетио угроженим. Некако, увек имам утисак да се, када су сами, плаше да ће их неко напасти, а свакако није пријатно бити…



Недељно запажање

Рехабилитован је Дража. Они који су га рехабилитовали оградили су се од његове историјске улоге напомињући да се рехабилитација односи искључиво на ништавност судског процеса у којем је осуђен на смрт. Међутим, и противници и присталице то превиђају. За једне, ово је покушај да се квислиншки покрет изједначи са антифашистичким, за друге ово је коначна…



О власти, још једном, да утврдимо

Након две деценије и два системска турнуса власти, тзв. Милошевићеве и тзв. демократске, више уопште не желим да слушам, а још мање да ме неко убеђује како ће промена власти донети бољитак. Промена власти је донела бољи живот само онима који су постали власт и ту се свака прича о промени завршила, завршава или ће…