Monthly archives: December, 2015

Радно време

Немам паметнијег посла па се занимам људима. Чак и онима чија имена не знам, али их срећем уз поздрав и коју куртоазну реч. „Лепо је време данас, само да не буде магле…“ Јутрос ми је скренуо пажњу чувар на рампи. Јуче ме је и дочекао и испратио са посла, а сада га опет срећем. „Како…



Фини свет

На мом послу постоји један тоалет, а у тоалету шоља, а на шољи даска која, када је подигнеш, не може остати у усправном положају, већ је мораш придржавати да не падне. Пошто сам гадљив, када идем да пишким ја узмем папирнати убрус за руке и помоћу њега подигнем даску за шољу. На исти начин је…



Кувар

Курт Франц је своју кулинарску каријеру започео са петнаест година радећи као куварски помоћник у „Хиршквеле“ ресторану, а искуство је потом стицао и у кухињи хотела „Вителсбахер Хоф“. Курт је рано остао без оца, али не и без очинске фигуре, пошто му се мајка преудала за човека снажних десничарских уверења. Можда због тога, а можда и због растуће популарности нацистичке партије, Курт је већ са…



Сањано 6. априла 2006, изјутра

Кум и ја поправљамо кола. Чепркамо по мотору опуштени и топли од Сунца. Поред нас, у паркираном аутомобилу, возач чекајући гледа испред себе. Утом пролази лепа девојка, носећи ствари за плажу. Почињем се мешкољити, препознавши кумову некадашњу љубав са којом се, у себи, никада није растао. Погледавши нас кратко и равнодушно, она седа крај возача…



Наш град – наша правила

Пре неко вече сам се, као и обично, враћао мини-бусом са посла. У принципу, већ знам скоро све возаче, мада сам овог нешто ређе виђао. “Јел’ на овој станици?” “Ако може на семафору или чим га прођемо. Обично се упали црвено светло.” “Може”, каже возач смешећи ми се, “наш град – наша правила.” Узвратих му…