Monthly archives: December, 2015

Radno vreme

Nemam pametnijeg posla pa se zanimam ljudima. Čak i onima čija imena ne znam, ali ih srećem uz pozdrav i koju kurtoaznu reč. „Lepo je vreme danas, samo da ne bude magle…“ Jutros mi je skrenuo pažnju čuvar na rampi. Juče me je i dočekao i ispratio sa posla, a sada ga opet srećem. „Kako…



Fini svet

Na mom poslu postoji jedan toalet, a u toaletu šolja, a na šolji daska koja, kada je podigneš, ne može ostati u uspravnom položaju, već je moraš pridržavati da ne padne. Pošto sam gadljiv, kada idem da piškim ja uzmem papirnati ubrus za ruke i pomoću njega podignem dasku za šolju. Na isti način je…



Kuvar

Kurt Franc je svoju kulinarsku karijeru započeo sa petnaest godina radeći kao kuvarski pomoćnik u „Hirškvele“ restoranu, a iskustvo je potom sticao i u kuhinji hotela „Vitelsbaher Hof“. Kurt je rano ostao bez oca, ali ne i bez očinske figure, pošto mu se majka preudala za čoveka snažnih desničarskih uverenja. Možda zbog toga, a možda i zbog rastuće popularnosti nacističke partije, Kurt je već sa…



Sanjano 6. aprila 2006, izjutra

Kum i ja popravljamo kola. Čeprkamo po motoru opušteni i topli od Sunca. Pored nas, u parkiranom automobilu, vozač čekajući gleda ispred sebe. Utom prolazi lepa devojka, noseći stvari za plažu. Počinjem se meškoljiti, prepoznavši kumovu nekadašnju ljubav sa kojom se, u sebi, nikada nije rastao. Pogledavši nas kratko i ravnodušno, ona seda kraj vozača…



Naš grad – naša pravila

Pre neko veče sam se, kao i obično, vraćao mini-busom sa posla. U principu, već znam skoro sve vozače, mada sam ovog nešto ređe viđao. “Jel’ na ovoj stanici?” “Ako može na semaforu ili čim ga prođemo. Obično se upali crveno svetlo.” “Može”, kaže vozač smešeći mi se, “naš grad – naša pravila.” Uzvratih mu…