Нема краја читању, али има краја животу. Самим тим, немогуће је све прочитати, сазнати, научити, као што је немогуће ни све написати, искусити, видети, освојити, створити… Толико тога је немогуће. Немогуће је наћи срећу у стварима као ни у људима који се купују. Срећа се добија и дарује, а понекад је осетиш и у летње…

Разговарам са школским другом из Краљева који је недавно прешао да живи из Новога Сада у Суботицу: “Није то више онај град који ти и ја знамо из ’95”, каже, “па, ни онај из ’05. Изгубила се она војвођанска култура, дошли неки људи, знаш они што оду из села, па цело село одахне што су…

Мало-мало, а најчешће из сумњивих побуда и намера, кроз медије се провуче прича о ратним злочинима из деведесетих. Започне се ко је шта радио и коме, када и у којој мери и све то се класификује под Срби, Хрвати, Бошњаци, Албанци… Појединци се идентификују са колективом, па се онда деси и да се колектив идентификује…