Nema kraja čitanju, ali ima kraja životu. Samim tim, nemoguće je sve pročitati, saznati, naučiti, kao što je nemoguće ni sve napisati, iskusiti, videti, osvojiti, stvoriti… Toliko toga je nemoguće. Nemoguće je naći sreću u stvarima kao ni u ljudima koji se kupuju. Sreća se dobija i daruje, a ponekad je osetiš i u letnje…

Razgovaram sa školskim drugom iz Kraljeva koji je nedavno prešao da živi iz Novoga Sada u Suboticu: “Nije to više onaj grad koji ti i ja znamo iz ’95”, kaže, “pa, ni onaj iz ’05. Izgubila se ona vojvođanska kultura, došli neki ljudi, znaš oni što odu iz sela, pa celo selo odahne što su…

Malo-malo, a najčešće iz sumnjivih pobuda i namera, kroz medije se provuče priča o ratnim zločinima iz devedesetih. Započne se ko je šta radio i kome, kada i u kojoj meri i sve to se klasifikuje pod Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Albanci… Pojedinci se identifikuju sa kolektivom, pa se onda desi i da se kolektiv identifikuje…