Lick me

Некада сам имао мајицу на којој је писало „Lick me“ или, у преводу, „Полижи ме“.

Мислим и да је некакав тетрапак од млека био нацртан на њој, више се ни не сећам, али је, у сваком случају, тај натпис „Lick me“ могао да се схвати и на други начин.

Једном сам био у журби, па сам ушао у књижару код општине „Звездара“ како бих на брзину фотокопирао нека документа.

И, док сам чекао да радница заврши свој посао, она се, у једном тренутку, окрете ка мени, погледа ме у очи и кроз звонки смех упита:

„Да ли је то позив или…?“

Наравно, на основу њеног погледа и гласа схватио сам да је питање изазвано мојом мајицом и да је сада ред на мене да разговор поведем у одређеном смеру.

Међутим, ја сам исувише „оштећен“ народном епиком да бих имао осећај за „joie de vivre“ или никада од мене мушкарца, поготово што ми је тадашња девојка поклонила ту мајицу, па ми је било још бесмисленије да преко њеног поклона задобијам наклоност друге.

У преводу, продавачица уопште није била мој тип.

Мушкарци често прижељкују такве ситуације, само што на месту продавачице увек виде Монику Белучи, а у реалности добију жену старију од себе са упитним бројем зуба.

„Одважнијима“ ни то не смета узимајући у своју дужност да ниједну не одбију, вероватно не желећи да угрозе представу коју имају о себи или своје тинејџерске завете.

Постоји и оно незадовољство садашњицом и осећај да нешто недостаје, нешто узбудљиво и бар мало другачије, можда и нешто што је боље за нас.

Међутим, често се деси да то боље већ имамо.

Због тога сам разговор са продавачицом одмах прихватио и наставио као шалу, ускоро је ушла и друга муштерија, па сам платио фотокопије и изашао.

У међувремену, моја тадашња девојка постала је моја супруга, она мајица више не постоји, као што не постоји ни разлог да пред било киме скрећем поглед што је, наравно, још један рецидив народне епике.

Кажу да људи највише жале за оним што нису урадили.

Код мене је ситуација обрнута.

Да сам урадио многе ствари које сам могао и које могу и сада, жалио бих више од свих прилика које сам пропустио, а при том најмање мислим на оне љубавне.

Некада највише добијаш када губиш.

Једино што ни до данас нисам извагао јесте:

Колико сам изгубио, а колико добио тиме што сам у својим млађим данима себе изградио на народној епици, уместо на француској еротској књижевности.